HR - Ljudski Resursi - Srbija

Otkazi su uvek najgore rešenje

Niko nikada u Vladi nije izračunao koliko državu koštaju radnici koje otpuštamo - upozorava Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i dodaje da je zapravo najjeftinije radno mesto ono koje se sačuva.

- Sa 10.000 evra, koje smo davali stranim investitorima za otvaranje jednog novog radnog mesta, moglo je da se sačuva bar 20 radnika od otkaza. A umesto toga, te smo zaposlene otpuštali, davali im otpremnine iz budžeta i isplaćivali ostale naknade.

Sa takvom praksom se, međutim, nastavlja. Do kraja godine bi 3.600 zaposlenih u 93 preduzeća u restrukturiranju moglo da ostane bez posla i dobije otpremnine od 300 evra po godini staža, što je dosada najdarežljivi iznos za ovu namenu. Država je za ovu godinu za socijalni program za preduzeća u restrukturiranju izdvojila 3,7 milijardi dinara, a novac će prvo dobiti 750 zaposlenih u 27 preduzeća koja imaju rok od mesec dana da pripreme socijalni program. U Srbiji, inače, prema podacima Ministarstva finansija i privrede, ima 179 preduzeća u restrukturiranju i u njima radi 50.000 radnika. Sva ova preduzeća su izdeljena po prioritetima u pet grupa i tom će se dinamikom rešavati njihova sudbina.

I ekonomista Mlađan Kovačević smatra da otpuštanja mogu doneti privremene i kratkoročne uštede, ali da na dugi rok prozurokuju više štete nego koristi:

- U državnoj i lokalnoj administraciji nesumnjivo postoji višak radne snage, baš kao i u javnim preduzećima, jer su direktori postavljani partijski, a svaki je dovodio svoje ljude i zadržavao one iz prethodnog režima. Za rešavanje problema prekobrojnih radnika postoje samo dva modela. Jedno je otpuštanje, ali to pravi dodatne probleme. S druge strane, to se može rešiti smanjivanjem plata za 25 odsto u proseku. Tako bi se mogla sačuvati ova velika birokratija i time sprečiti novi redovi na birou. Na ovaj je način Nemačka rešila problem, a taj recept upravo prepisuje i Bosna.

Ovaj ekonomista kaže da se država prema malim i srednjim preduzećima ponaša celu dekadu maćehinski i umesto da im pomaže ona se okrenula velikim i moćnim stranim investitorima, što je rezultovalo masovnim otpuštanjima po domaćim preduzećima:

- Kada bi se bar deo novca koji namenjuje strancima usmerio na domaće privrednike, mogao bi da se poveća broj radnika i da se sačuvaju postojeća radna mesta.

I u Uniji poslodavaca smatraju da su privrednici toliko opterećeni raznim dažbinama da nemaju nikakav prostor za nova ulaganja u „ljudski kapital“. To ilustruju u sektoru trgovine:

- Troškovi administracije, raznoraznih procedura i propisa koštaju trgovinska preduzeća 107,8 miliona evra godišnje, što znači da „pojedu“ najmanje 19.113 radnih mesta u ovoj privrednoj grani - kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca.

- To znači da kada se saberu prosečni troškovi poslodavaca za otvaranje jednog radnog mesta 2012. u trgovini, dođe se do iznosa od 5.640 evra po radniku godišnje.

Grešimo sve vreme

Sve i da otpustimo radnike iz propalih preduzeća u restrukturiranju, nismo rešili problem jer nije odgovoreno na pitanje zašto su uopšte ova preduzeća poslovala 12 godina sa tolikim minusom - kaže Kovačević.

- Talas otpuštanja neće biti poslednji, jer nema naznaka da će druga preduzeća preskočiti ovakvu sudbinu.